Еко секција:
ЛЕТ КОЛИБРИЈА - ПАРАБОЛА О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ
Ово је прича о великој шуми коју је захватио пожар. Страшна ватра је горела и беснела. Све животиње су се бојале и побегле су из својих домова. Слон и тигар, дабар и медвед, сви су бежали, док су птице над њима летеле у паници. Окупили су се на ивици шуме и гледали. Све животиње су биле ту, сем једне. Само Дукдукдија, мали колибри, није хтео да напусти шуму. Дукдукдија је брзо одлетео до потока. Кљуном је захватио једну кап воде. Дукдукдија је долетео назад и просуо воду на ватру. Поново је одлетео до потока, донео још једну кап и наставио тако - тамо-амо, тамо-амо. Друге животиње су гледале како мало тело колибрија лети упркос огромном пожару и страховале су. Дозивале су малог колибрија и упозоравале га на опасност од дима и топлоте. - Шта бих ја могао да учиним?- јецао је зец. - Ватра је превише врела. - Има превише дима!- завијао је вук. - Изгореће ми крила! Мој кљун је премали!- викала је сова. Али мали колибри није одустајао. Летео је до потока и назад, узимао воду и просипао је, кап по кап, на шуму у пожару. Коначно, велики медвед је рекао: - Мали Дукдукдија, шта то радиш? Не застајући, Дукдукдија је погледао доле на све животиње. Рекао је : - Чиним оно што могу. Мајкл Никол Јагуланас
www.duns.org.rs